Автор оригинального текста
Владимир Ягличич. Сербия
ЕВА
Нисам знао за лаж о срећи,
да је без нас – и вечност глува!
Бех камен нем, кад твоје речи
пирнуше, с ћувом, крај мог ува.
Не знадох да ћу, мрк, да клечим
пред тобом која тајне чуваш.
Жалац твог ума ум ми печи,
а змију грли грана сува.
Нисам знао да тек са тобом
сазнајем како Бог је велик.
Ја нисам знао за сласт муке.
Осетих тек да више робом
не умем бити, и не желим,
кад узех плод из твоје руке.
ЕВА
Вольный перевод
Добра и зла познанья древо.
На плод его запрет наложен.
Коленопреклоненной девой
Я предстаю пред льющей кожу.
Трепещущее жало зева
Меня нисколько не тревожит.
- "Вкуси! Познай!" - вещанье чрева
Меня смущает, твари Божьей -
"Зла и добра постигнув муки,
ты перестанешь быть рабою
Божественного безразличья"...
И я вкушаю, став собою,
Запретный плод, попавший в руки,
Познав Всевышнего величье.