Човек је из хиљаду страна,
засветли она коју сунце огреје.
На крају је само крај, Анушка моја.
Из Анушке
Са србског: Лариса Потапова
Человек из тысячи стран,
светел тот, которого согреет солнце.
В конце концов, это только конец, Анушка моя.
Манастир Свети Прохор Пчињски
Фотографија: Веселинка Стојковић