Нет нежнее дочурки
У зеленого солнца что глубже земли
Из бороды
Белой стены убежала
В рост посреди улицы встала
Во всей какой есть красе
Змеиной джигой
Головы вихрям вскружила
А вот плечистый воздух
Не подал ей руки
(с сербского)
ПУ3АВИЦА
Најнежнија кћи
Зеленог подземног сунца
Побегла би
Из беле браде зида
Усправила се насред трга
У свој својој лепоти
Змијском својом игром
Вихоре занела
Али јој плећати ваздух
Руке не пружа