Комната пустая зарычала вдруг
Я втянулся в свою кожу
Потолок вдруг взял да заскулил
Кинуть кость ему пришлось
А потом затявкали углы
Каждому по кости тоже кинул
Пол вдруг взял да начал выть
И ему я бросил кость
Вдруг залаяла стена
Ну и ей конечно кость
Тут вторая, третья, четвертая за ней
Стали лаять стены
Каждой кость пришлось отдать
Комната пустая стала подвывать
А я сам пустой
Без единой кости
В отклик стоголосый
Воя превращаюсь
И все откликаюсь, откликаюсь
Откликаюсь
(с сербского)
ОДЈЕКИВАЊЕ
Празна соба стане да режи
Увучем се у своју кожу
Таваница стане да скичи
Хитнем јој једну кост
Углови стану да кевћу
И њима хитнем по једну кост
Под стане да завија
Хитнем и њему једну кост
Један зид стане да лаје
И њему хитнем једну кост
И други и трећи и четврти зид
Стане да лаје
Хитнем сваком по једну кост
Празна соба стане да урла
И сам празан
Без иједне кости
У стоструки се одјек
Урлика претварам
И одјекујем одјекујем
Одјекујем