Отцовская рубашка
на бельевой веревке,
как живая,
то рукавом взмахнет
то изогнется вся,
то вдруг замрет,
безжизненно повиснув,
то вновь опять взовьется флагом,
глаза прикрывши рукавом,
все смотрит,
смотрит напряженно
трясогузке вслед...
-----------
http://www.stihi.ru/2018/12/30/331
Препев на србски језик: Веселинка Стојковић
Софија Измајлова
Оцу
Очева кошуља
на конопцу за веш,
као жива,
час рукавом замахује,
час се сва уврће,
час се изненадно смирује,
беживотно висећи,
па се изнова развија као застава,
рукавом очи прекривши,
све разгледа,
гледа напрегнуто
плиске затим…