У ракљи дана – из гипких успомена и удаљених речи,
Израња – обалска птица и вилински коњиц, –
Као писмо, – читам мирисе латица пелина
И струј јунског ваздуха.
Недалеко, над расутим пољем, – мирисно небо,
Расцветала хељда:
Испуњава ме благодат, и због дуге на хоризонту.
А онда ропот капљица – на тугу окамењену.
Попут древног океана, стигосмо – од Твојега даха –
Из Вечног в р е м е н—о г њ а.
Препев на србски језик:
Веселинка Стойкович 27 декабря 2017 года в 21:42