Вечер пасмурный

Светлана Тарусина
Вечер пасмурный
веет прохладой,
Дождевые
плывут облака,
Тишина
задремавшего сада
Так созвучна душе
и близка.

Где-то вспыхнули
молний зарницы,
Освещая
небес полукруг,
Будто ожили
неба жар-птицы,
Что грозу
нам на крыльях несут.