Милош Црнянски. Суматра

Терджиман Кырымлы Второй
Sumatra

Sad smo bezbrizni, laki i nezni.
Pomislimo: kako su tihi, snezni
vrhovi Urala.

Rastuzi li nas kakav bledi lik,
sto ga izgubismo jedno vece,
znamo da, negde, neki potok
mesto njega tece!

Po jedna ljubav, jutro, u tudini,
dusu nam uvija, sve tesnje,
beskrajnim mirom plavih mora,
iz kojih crvene zrna korala,
kao, iz zavicaja, tresnje.

Probudimo se nocu i smesimo, drago,
na Mesec sa zapetim lukom.
I milujemo daleka brda
i ledenegore, blago, rukom.

Milos Crnjanski


Суматра

Нам беззаботным, лёгким, нежным, 
думать о тихих, думать о снежных
пиках уральских.

Если мы друга вдруг потеряли,
вечером тёмным, томным как Волга,
верим: кровавый, нашей печали
где-нибудь тихий ручей ненадолго.

После любови, утречком дальним
ближе и ближе души двоих,
волны голубы, алы кораллы,
вишням подобны
здешним, моим.

Ночью проснёмся, люба, улыбку:
даром в нас Месяц целит из лука,
горы Урала гладим как зыбку,
холмы ласкаем, моя голубка.

перевод с сербского Терджимана Кырымлы