Гледам у даљину – невене црвене…
Знаjем шта чекаje невесто мене,
Маjка ноћ сваку за мене там моли,
Моли сва кућа… А jунак у поље.
Битка су тешка кува ручак крвави,
Вране су гладне пецкед оћи плави.
Боље никада не видим ja небо,
Сунце и биље, jeceне и зимо.
Страха не имам ja у душе и срце;
Само ми жао нерођене деце,
Маjку jош стару и отаца сива…
За отаџбину ja умре и њихов.
Само да живе. Храни народ, Боже!
Смрт моja, веруjeм, у том Ти поможе.
Песму последњи за Бога ja свира:
«Да Србиjи су цоме труе сви снива!»