Над полем вороны кружили,
Предчувствуя грядущий пир,
Молчали воинов дружины,
Душами глядя в горний мир.
Шли в бой и знали: не вернуться,
Но шли торжественно на смерть.
Никто назад не оглянулся
И ни один не молвил:"Нет".
Князь и крестьяне, воеводы -
Все шли на смерть за честь страны
И мусульман неверных орды
Сердца не устрашили их.
Смешались в битве... Турки, сербы...
И каждый воин был, как сто...
В сердцах с надеждою: из мертвых
Воскреснуть вместе со Христом.
И души витязей погибших
Шли к небу солнечным лучом.
Их помнит Косово, почивших
В сраженьи, с воинским мечом.
***
Битка на Косову.
По свом пољу гаврани круже,
Предвиђајући будуће гозбе,
Неми одреди ратника
Душама се загледаше у небески свет.
Ишли су у бој и знали: неће се вратити,
Славно су ишли у смрт
Нико се није осврнуо
И нико није ни помислио:"Не".
Княз и сељаци, воjводе -
Сви су ишли у смрт за част земље
И муслиманске неверне хорде
Нису застрашиле њина срца
Помешаше се у бици... Турци, срби...
И сваки је ратник био, као стотина...
У срцима с надом: из мртвих
Васкрснути заједно са Христом.
И душе витеза погинулих
Ишле су к небу сунчаним зраком.
Памти их Косово, погинуле
У борби, с ратничким мачом.