Ми смо мала слатка деца.
Прави смо поетски хор.
Волимо сребрну јелу, ветар, шуму,
Прве љубичице, шљивик,
И један поносан бор.
Ми смо деца среће!
Упознасмо крушку, кестен,
И његову тафтену сен,
И један страшан леден трен.
Обасја нас још једна песничка чар.
Најдражи становник нас сусреће,
Врсни музичар – орах добошар.
Људи се гложе због боје коже.
Протест детета делује строже.
Дајте деци лепше вести!
Окан' те се заповести!
Ајд' поскочи, и то чило!
Буди дете – многокрило!
Снежана Дабић
Мы милые маленькие дети.
Настоящий поющий хор –
Хор задающий тон.
Любимы нами ветер,
лес, серебрянные ели,
фиалки первые, сливовый сад
И гордая сосна.
Счастливые мы дети!
Познали грушу и каштан,
И тень его прозрачную,
В момент холодный страшную.
Удивило нас озарением,
Песенное вдохновение,
Изумительный музыкант – орех барабанщик.
Люди грызутся из-за цвета кожи.
Протест детей становится строже.
Дайте детям прекраснее вести!
Соблюдайте заповеди – не роняйте чести!
Давайте летать!
В этом Ваша сила!
Будь выше, детё!
Будь – многокрыло!