Своя

Марианна Бор-Паздникова
Svoja
by Jordan Aleksic

Svoja,
;eli; biti svoja,
ne moja...
I tvoja re;: ’’volim’’,
koja je tako lako
prelazila preko tvojih usana,
upu;ena je bila tebi ili
ko zna kome,
ne meni...
Ima ne;eg detinjeg
u tvojoj ljubavi,
kao kad dete
prekopava kutiju
sa svojim igra;kama,
pa neke ostavlja
po strani da se igra
neki drugi dan...
Samo ;to ja
nisam tvoja igra;ka...
Kad drugi put po;eli;
da me po potrebi uzme;,
da se poigra;,
mene ne;e biti tu,
a ti nikada
ne;e; saznati
kako bih te i
koliko voleo...



Своя,
желаешь быть только своя,
не моя…
«Люблю», - легко слетающее с твоих губ,
предназначается тебе или
кто знает кому, но не мне…
Есть нечто детское
в твоей любви.
Так, ребёнок
прячет коробку
со своими игрушками,
на хранение,
а некоторые оставляет для игры
на другой день…
Однако, я
не твоя игрушка…
Как в другой раз захочешь
меня по надобности взять
и поиграть,
меня  не будет,
и ты никогда не сможешь узнать,
на сколько сильно
я тебя любил.