Перевод моей Визитки на сербский
Веры Хорват
Визит карта
Валериј Липњевич
***
хладњикаво боцкање звезда
и црна
исисавајућа празнина
привио се уз вољену
и умирио:
бездна неба
уравнотежена је
амбисом жене
***
ужурбано
малчице њишући бедрима
иде девојка
у том «малчице» –
је суспрегнута снага
тако у дамарању пулса
борави спокојство живота
тако у читком колебању клатна
борави непобедивост времена
девојка –
то је сат по коме
препознајемо сопствено време
***
куда одлази топола у мају?
како јој је гордо ћутање
и само у крошњи –
шушањ корака
шушањ корака…
када у јесен
лишће
попадне около попут трагова
опазићеш
да је и она топтала у месту
***
зар је битно како га назвати?
два срца
ударају у груди –
унутра и слева
споља и здесна
а уживање
дивље
и прекрасно до стида
шапнуће о животу
као капља са крова
о пролећу
***
холодноватое покалывание звезд
и черная
сосущая пустота
прижался к любимой
и успокоился:
уравновешена
бездна неба
пропастью женщины
***
стремительно
чуть покачивая бедрами
идет девушка
в этом «чуть» –
сдержанная сила
так в биении пульса –
спокойствие жизни
так в четких колебаниях маятника –
неодолимость времени
девушка –
это часы по которым
мы узнаем свое время
***
куда идет тополь в мае?
как гордо его молчанье
и только в листве –
шелест шагов
шелест шагов…
когда осенью
листья
лягут вокруг как следы
ты заметишь
что он тоже топтался на месте
***
не все ли равно как это назвать?
два сердца
ударят в грудь –
внутри и слева
снаружи и справа
а наслаждение
дикое
и прекрасное до стыда
шепнет о жизни
как капля с крыши
о весне
на фото Вера Хорват, сербский поэт, переводчик, эссеист.
Недавно перевела на сербский "Слово о полку Игореве".
приглашаю на "Девушка с яблоком"- http://www.proza.ru/avtor/valeryruz